Pontije Pilat je bio sigurno nadmeno ironičan kada je, vodeći Isusa, rekao svoju čuvenu rečenicu Ecce Hommo, ili- evo vam ga, nije on nikakvo božanstvo već čovek od krvi i mesa kome možemo da radimo šta god hoćemo. Ali njegova misao je danas dobila sasvim drugo značenje:
Evo čoveka! Ima čoveka! Nije da su nestali!
Nekada ironija, danas nada.
preuzeto iz Pirotskih vesti
Verujem da ste svi čuli
Za tragediju deteta koje je pregaženo na lokalnom putu u okolini Pirota.
Mali je imao šesnaest godina.
Mali je bio samosvesni borac za odbranu reka Stare Planine.
Mali je bio stariji sin majke i oca.
Koji su, da bi svojim dečacima obezbedili bolju budućnost, prešli iz Toplog Dola u Temsku.
Kažu, bio je skromno, bistro i buntovno dete. Njegov svet je bila Temska, a budućnost, reka koja je jedino tekla negde dalje.
Baš davno
Ja sam jednom davno, baš davno, bio u Toplom Dolu. Moji su pozajmili pare da bi me poslali na neku istraživačku akciju. Tada, država je ulagala u mladost, bilo je potrebno samo za put. I u tom Toplom Dolu sam upoznao botaničare, zoologe… preživljavao sam sa njima koristeći samo plodove Stare planine.
Spavali smo u Osnovnoj školi u Toplom Dolu. I tada je Nenad Jerosimić u vreću za spavanje Dragani stavio ogromnu žabu. Ona je vrisnula. Nenada sam nekoliko puta kasnije sretao, a Dragane se sećam samo kao lepe studentice biologije. A ja sam tada za njih bio samo dete. I tada sam počinio jedno krivično delo. U strahu, da me niko ne vidi pokrao sam neke knjige iz školske biblioteke noseći se mišlju da ona ionako ne radi. Bila je to 1987. godina.
A meni je bilo 12 godina. Kao mlađem bratu pokojnog dečaka Srđana koji je nastradao na lokalnom putu kojim retko ko prolazi. A kada prođe, onda je neki odbegli kriminalac.
I na fejsbuku su borci za Odbranu reka Stare Planine pokrenuli akciju da se prikupi pomoć siromašnoj porodici.
Koja se preselila iz Toplog Dola u Temsku.
Da svojoj deci obezbedi budućnost.
Da mogu da idu u osnovnu školu.
A ako budu mogli čak i u srednju. U Pirotu.
Veliki borci
I ostavio sam komentar velikom borcu ( da ne kažem borkinji jer ne želim da budem patetično politički korektan) Nensi da ne bi bilo loše da se ostavi žiro račun. Čuvenu Nensi nikada nisam upoznao.
I ona mi je odgovorila da je jedini način da se pošalje pomoć je post-netom, posredstvom njenog broja. Ljudi su na selu i nemaju nikakav žiro račun.
I Nensi je svakog jutra izveštavala: uplaćeno dvadeset i nešto hiljada, pa sedamdeset i kusur, pa stosedamdeset, pa dvesta hiljada…
Ljudi su uplaćivali devojci koju niko ne pozanje.
Ljudi su verovali devojci koju nikada videli nisu.
Devojka je obaveštavala ljude koliko je upaćeno.
Devojka je dala porodici sve što je uplaćeno a kojoj, sada, taj novac sigurno ne znači ništa.
Reka se jedino kreće
I kaže mi prijatelj (kome sada ne želem da spomenem ime, ne što ne želim, već znam da on to ne želi),duša me boli što tom malom nismo pomogli kada je bio živ.
I priča mi kao je nosio jednu te istu majcu i borio se za reku svakodnevno.
Reka je jedina stvar koja se po tim našim selima kreće.
Sve ostalo je davno stalo. Čak su i grobovi zaboravljeni od samih sebe.
I setim se da su hipsterajski levičari koji se bore protiv Davljenja Bele čaršije i organizovani u nekakvu organizaciju koja se bori za prava potlačenih radnika širom sveta, pravili skup na Staroj Planini.
I ni manje ni više odseli u hotel.
I muka mi je da vidim koliko košta noć u tom hotelu.
Ali kao neko ko nikada ne može da zaboravi miris pokošenog sena, vrlo dobro zna koliko bi značilo da se tim seljacima platilo upola manje da prespavaju kod njih.
I zamislite slučajnost, da su ti levaci došli u Topli Do (iz koga je porodica nastradalog dečaka morala da ode zbog svetlije budućnosti) i uplatii mesnoj zajednici celokupan novčani iznos, a da zauzvrat oni spavaju u onoj školi u kojoj sam ja, kao dvanestogodišnjak pravio svoje snove.
Ili da su rekli, u Toplom Dolu nema više sveta, ajd’ da prespavamo u Temskoj.
Možda bi Srđan upoznao nekog biologa? Možda nekog pravnika? Filozofa? Pisca? Muzičara? Možda bi stvorio svoj san, da ga reka odnese tamo, odakle može da se vrati! Kao što je i mene, nekada davno odnela.
Možda, ali nije mogao! Jer je skup hotel-hotel, a seljačka kuća je za Beločaršijce, ipak nedovoljno levičarska!
I na kraju, da završim Pilatovom rečencom kojoj je vreme promenilo smisao!
Ecce Hommo!
Nensi, devojka iz Pirota kojoj je cela Srbija slala novac a malo ko da je lično zna!
Svaka Čast Nensi!
A ove levake, što se bore za potlačene iz skupih hotela, čisto da podsetim:
Srđan ima brata.
A njegovi roditelji su iz Toplog Dola prešli u Temsku da obezbede svetliju budućnost!
Odakle ste vi?
Оставите одговор