Božo Vrećo ovde, sa ovim tekstom, ima jako malo veze. Taman toliko da se pojavio na koncertu kada je krizni štab proglasio mere borbe za suzbijanje Covid 19. Nije on kriv što mu je neko dozvolio.
Ali bilo je i publike kojoj je neko dozvolio da uđu.
Ne krivim ljude što žele da uživaju u sevdahu. Pojavio se, kao da pre sevdaha nisu bile sevdalinke.
I kao da pre Bože nije bilo Safeta Isovića, Nedeljka Bilkića, Ksenije Cicvarić ili Himze Polovine.
Ali sevdah je nešto staro obučeno u novo ruho, a spakovano taman tako da budemo politički korektno.
I eto Bože Vreće kad mu vreme nije.
I sahrane Patrijarha Irineja u isto vreme .
A kako može Boža i ostali da uživaju kada je tuga nadvila vernike, pitaju se jedni.
I kako mogu vernici da ljube kovčeg patrijarha i pričešćuju se dok korona buja, pitaju se drugi.
A kada sahranjujemo našeg patrijarha korona vam smeta, a dok slušate i mešate guzovima uz Božu Vreću korona vam ne smeta, odgovaraju prvi.
Pa mi smo poštovali distancu propisanu i koncert je bio besprekorno organizovan, i da smo guzovima mešali, mešali smo na rastojanju, odgovaraju drugi.
I prvi kažu drugima da su satanisti.
A drugi kažu prvima da su zatucani vernici.
Krizni štab ćuti.
Krizni štab je doneo mere, ali ćuti.
Krizni štab preti.
Krizni štab niko ne jebe dva posto!!!
I Iz tog nejebavanja izlazi sumnja.
A kod sumnje je samo ulazna informacija netačna, sve ostalo se niže sasvim logičnim redosledom.
Tako dolazimo do zaprašivanja, marsovaca, vakcinskog čipovanja…
Ne negiram da je virus možda namerno pušten iz laboratorije, ali i ne potvrđujem.
Činjenica je da je on među nama i da ljudi umiru.
Ali ne umiru samo od virusa, već umiru i od infarkta miokarda (slučaj mog poznanika na početku pandemije kada ga slali na Infektivnu kliniku umesto da mu urade EKG i srčane markere, ali i svakakakvih nenaučenih partijaca je i među lekarima)
Umiru čekajući ispred onkološke klinike.
Umiru čekajući u svojim domovima od očaja, besparice i bezizlaza.
Da od bezizlaza!
Nije nama bezizlaz stran, ali ljudi nisu bili očajni jer su verovali nekome ko je predstavljao instituciju!
Krizni štab je institucija.
Sastavljena od najboljeg što struka ima.
I ako kažu u vatru-u vatru.
I ako kažu u vodu-u vodu.
Ali dok je narod bio zatvoren neko je divljao sa solitera bakljama uz navijačke pesme!
I dok su penzioneri morali da nabavljaju kerove da bi izlazili ranom zorom na vazduh, neko je dobijao lažne propusnice.
I dok se zdravstveno osoblje dovijalo da održi brojno stanje neko je dovlačio mitingaše, pustao masu na stadione i a kladionice su radile kao apoteke. A kako i ne bi kad je ovde sve stavljeno na kocku.
Krizni štab sastavljen od najpametnijih među najpametnijima je ćutao.
Kao što sada ćuti pred otvorenim tržnim centrima gde potrošačka masa traži brendirane gaće.
I pred reklamama Crnog Petka.
A u tom Crnom Petku najveći broj umrlih i novozaraženih.
I među njima mnoštvo sitnih preduzetnika koji više o koroni i ne misle jer im je posle finansijskog kraha druga bolest kao Damoklov mač visi nad glavom.
I sa ljudima čija deca gladna u školu odlaze.
I sve to dovodi do potpunig nejebavanja najpametnijih među najpametnijima.
A kad ne jebavaš najpametnije, onda oni drugi kolo vode i eto haosa.
Lekari koji traže ostavke najpametnijih bivaju smenjeni.
I to ne obični lekari već autoriteti koji stvaraju lekare.
Ili je to možda sitna osveta onih koji su se dočepali vlasti klimanjem glavom jer nisu imali sposobnosti da dostignu stručni zenit? Zato je tu vlast! A sa vlašću i sve što je tokom života propušteno.
I pre nego što završim da vas podsetim narodne priče o čobančetu i ovcama. Kada je čobanče lažno dizalo uzbunu da su vuci u tor, dok jednom stvarno nisu došli vuci i poklali sve ovce.
Da je krizni štab imao autoritet mogao je da organizuje sahranu patrijarha i bez ovog cirkusa.
Najveća šteta se nanosi crkvi.
A da su i sami crkveni velikodostojnici krivi i koliko je naša svest pala nisko govori činjenica da je 1926. godine od strane same crkve preporučeno da se za vreme zaraze pričešće ne vrši istom kašičicom.
Da li su tadašnji crkveni velikodostojnici znali više nego ovi sada?
I da vas obavestim ili podsetim da je pukovnik dr Mihajlo Marković još 1900. godine u Nišu osnovao Pasterov zavod. Petnaest godina posle Pariza, dvanaest posle Moskve, deset posle Njujorka. A onda uspeo i da izoluje serum protiv besnila. Prvu vakcinu je dobio vojnik. I zamislite, preživeo je. I vakcinu i besnilo.
U Srbiji je tada bilo 80 % nepismenog stanovništva koji su verovali dosadnom pukovniku koji je hteo da svoj narod stavi u ravni modernih naroda.
A sada imamo 80% pismenog stanovništva koje ne veruje!
A ko je kriv za nepoverenje?
Pa naravno, krizni štab.
On je tu da donosi odluke.
Ako ima poverenja: u vatru- u vatru; u vodu-u vodu.
Odlićan tekst, ali nema onih koji bi trebalo da čitaju; jer su ZAUZETI BROJANJEM EVRIĆA!