U prošlom postu sam pisao http://www.sasamladenovic.com/kako-se-leciti-od-malarije/ , a najavio sam da ću da pišem o tradicionalnim lekovima kojima se leči lokalno stanovništvo ovde u Bangiju.
Pitao sam mog Afričkog prijatelja Džaslina da li može da mi slika travke, korenje, plodove i svajkojake andrake kojima su su se oni lečili i još uvek se leče kada ne nemaju sa čim. Samo je rekao YES. I to je za Džaslina završena priča.Ali naravno, požalio mi se na spisak boljki: od šuge, preko grudobolje, malarije, pa do glista, a ja šta ću nekako da otvorim kesu.
Ako ima tradicionalne čemu savremena
E sada pitaćete me, naravno, ako ima tradicionalne medicine što mu ti daješ onu savremenu?Odgovor leži u jednoj anegdoti koju mi je ispričao jedan kolega koji je bio na nekom poslovnom sastanku u bratskoj Bugarskoj.
Zaustavi njega policajac, traži dozvolu, ovaju mu uredno pokaže, ali pametnom oku policajca nije moglo da ostane neprimećena jedna sitnica:
Dva boksa Davidofa na zadnjem sedištu.
I pita njega policajac, Bratko što je toa. A ovaj mu odgovori, cigarete za mog šefa i mene. A policajac mu kaže da dobre cigarete puše njegov šef i on, što je mom prijatelju bio jasan znak da treba da da jedan boks. I da policajcu jedan boks.I u tom trenutku primeti ogroman bilbord Stop korupciji. I pita policajca šta je ono na bilbordu? A policajac mu odgovori da je to Evropa. A onda ga pita šta je to što mu uzima boks cigareta, a policajac mu odgovara da je to tradicija.
U prevodu, nema modernog bez tradicije. Ili što bi rekli stari dobri latinjani Medicus curat natura sanat. Ako nemaš para za moderno, ostaje ti tradicionalno.
I tako ti ja Džaslinu dam svoj mali fotoaparat, da se posle izvesnog vremena nađemo, a on će meni da slika svakojake andrake koji leče malariju i koji eto, smanjuju stopu smrtnosti od nekih, recimo 96% na 95,99 %. Naravno, šalim se.
Doneo Džaslin dvoglavog majmuna
I shodno dogovoru, dođe Džaslin na reci, u bašti jednog hotela gde je, po savetu UN-a bilo bezbedno za nas, u belo obojenu pastvu. Pa da razmenimo tradicionalne vrednosti za moderne.
I seda Džaslin, a naravno uz put saznam i da mu treba i mobilni telefon, i da je bila poplava, i još svakojiakih detalja. Daje mi fotoaparat. Otvaram slike i gledam: seme kole; korenje Kenge Libe; šumu palmi; poplave u Bangiju; njegovu kapiju; majku; i nekog dvoglavog majmuna, jer se zeznuo u podešavanju pa točkić namestio tako da sve ispada dvoglavo. 🙂
Seme Cole za radnike, seljake i poštenu inteligenciju
A ruku na srce, do nedelju-dve, pre toga nisam znao za seme kole koje liči na kestenje da je to- seme kole. A dobro sam na fakultetu bio izdrilovan i za Colu Acuminata i za Colu Nitida.
Ali, ajd’, kada na ulici vidiš punu tepsiju nečega što liči na kesten, a koju na glavi nose devojke, žene i deca, šta će prvo da ti padne na pamet nego-kesten. Mada kestena ovde nema. I pitao sam tada Stefana, mof profesora engleskog i sango-a (maternji jezik ljudi koji žive u Centralnoafričkoj republici), šta je to, a on mi reče seme kole. Kupih tada nekoliko semenki, sedosmo u jednu kafanu pored same reke Ubangi, a na reci življe nego ikada. Saobraćaj u kanuima šparta samo tako.Kao na tek otvorenom auto-putu Preljina-Požega, ili od Leskovca preko Grdelice do Skoplja.
Probam ja semenku, ma gorko, katastrofa. I pitam Stefana zašto se ovo prodaje i kupuje. Kaže on meni da povećava izdržljivost i da ljudi mogu da rade duže, brže, jače i bolje. Naravno, kada je puno kofeina, ali isto tako imaju i plantažu kafe koja je bar mirisnija i nije ovako gorka, ali o ukusima i bojama ne treba raspravljati. A još kada je apotekar Džon Pemberton od Koke i Cole napravio Koka-Kolu, mora da imaju debeo razlog. A ko nije bio u Africi i probao da radi na ovoj vrućinštini i sparini sa oskudnom i lošom vodom u kojoj plivaju svakojake praživotinje, teško da može da ima predstavu kako može da se jede svašta- pa čak i gorko seme kole.
Ili oni nesrećnici što su na Andima u list koke motali kreč kako bi se izvojio kokain, samo da izdrže. Tako nas učio dobri profa Moma da mi je došlo da smotam malo lista koke sa sve krečom. Ali tada su kokain koristili radnici, seljaci i poštena intelegencija da bi što manje jeli,pili i spavali; a sada zaludan svet i nepoštena intelegencija koji ne zna šta hoće.
I pitam Stefana za korenje, koje se isto tako prodaje, a on mi kaže da je to Kenge Liba i služi za Kota Kenge, naravno pokazujući mi univerzalnim jezikom lakta koji na svim jezicima znači isto. Maštoviti će da prevedu. Ulazim u našu bazu Morava, čekiram se kod obezbeđenje i pitam simpatičnu ženu koja radi za ovaj koren, a ona mi kaže Kenge liba, . Pitam je da li leči malaraiju a ona mi kaže da je to ipak za onu stvar i naravno, pokaže lakat
Kenge Liba!
I dve nedelje kasnije, sedim sa Džaslinom koji je trebao da mi donese svakojake andrake kojim se leči malarija. I na stolu mi stoje koren Kenge libe i ogroman plod kole. A u plodu kole velika semena koja liče na kesten. Vraća mi fotoparat iz koga nestrpljivo šaltam slike i vidim ono što sam već video. I pitam Džaslina da li Kikiliba služi za Koto Kenge. On sa širokim osmehom iz koga se ocrtavaju beli zubi kaže YES. Pa dobro i ona se koristi za lečenje malarije. On kaže YES. I onda ja skontam čitavu filozofiju Afrike. Zapravo, zdravlje se vezuje sa sposobnošću Kota Kenge. Njihova umetnost: slike, drvene skulpture, mozaici sačinjeni su od motiva rodnosti i lova. Sada da mi ne zamere oni što bi da bi da se umesto tate i mame uvedu roditelj broj jedan i roditelj broj dva, ali ljudska civilizacija je sačinjena na ta dva motiva. Lovu i produžetku vrste.
Omirisah koren Kenge Libe. Džaslin uze drugi i otkinu komad svojim čvrstim belim zubima. Otkinuh i ja svojim, ne baš tako čvrstim, zubima bivšeg pušača. Aromu ima a ukusa jok. Gledam Džaslina žvaće li žvaće. Zagrize još jedan zagrižaj. Ja nisam. E sada da li ima efekta ili nema saznaćete na reklami jednoj od televizija kada je kao svaki vrli biznismen budem prodavao.
Ako je onako od Afričke šljive možete samo da zamislite kako li je tek od Afričkog korena.
Nema dobre voćke bez zdravog korena.
Оставите одговор