Noćas je mesec pun

Noćas je mesec pun.
Avion seče njegov sjaj,
Po tramvajskim šinama pas ide svojim poslom,
Blizu je jutro,
Nje nema,
Zgužvani putnici u staničnom bircuzu čekaju da utroše kartu u smeru koji nije njegov,
Prstima miluje cigaretu iz paklice koje mu je neko dao,
Ne pije kafu,
Ne jede sendvič,
Ostala mu je voda koja se ne plaća,
Konobar ne pita ništa,
Oči mu nisu tužne,
Možda misli žena koja sedi preko puta njega,
Iz kese savijeni papiri šire svoje uši,
Jedino su još reči noćas sa njim,
Kada creva pevaju svoju melodiju,
Nje nema,
Možda je iza toga došao još jedan?
Pa za njim i još jedan?
A možda joj nisu ni platili?
Zna ona da on noćas čeka nju,
Da joj kaže da su mu reči jedino ostale,
I da su mu posao oteli noćas kada je načas sklopio trepavice,
A dušu danas kada su našli kradljivce snova,
I da je njegova neplaćena struja manje vredna od benzina limuzine i mirisa nečijih skupih kurvi,
Ona je ispod mosta,
Možda joj neko čupa kosu dok traži da usnama usisava njegov prljav ponos,
Želi da ustane,
Da je nađe,
Da joj kaže da ne moraju noćas jesti sendviče,
Niti kafu piti,
Samo da prozbori...
Uhvatio je pogled žene preko puta njegovog stola,
Ne mogu oči pesnika ostati neme,
I kada su kao kap rose u njima se vidi vetar,
Ne želi da ta žena vidi vetar u njima,
Zaprosiće je noćas,
I živeće... i živeće...
I živeće kod njega bez struje,
Jer je plata njegova otišla na benzin i nečije skupe kurve,
I ješće... ješće...
Neće ništa jesti,
Ali zar mora ona noćas da oseća smrad nečijeg ponosa,
Bar jeftina kurva nema svoju cenu.
Može joj se...