Pre nekih 150 godina Lindermajer je osnovao prvu srpku bolnicu ili špital, kako se nekada zvalo. Lindermajer je bio švaba, i godine 1838. postavljen je za prvog štabddoktora vojske, pa načelnik saniteta, pa osnovao Vojne bolnice u Beogradu, pa Šapcu…. A bio je dunavski Švaba koji je medicinu završio u Pešti. Malo čudno iz današnjeg ugla posmatranja, zar ne?
Lindermajer se još kao student bavio značajem lekovitih voda, onda po stupanju u redove srpske vojske uvodi značaj epidemiologije u suzbinjanju bolesti, te je uveo I obaveznu hemijsku analizu nakon trovanja.
Ali to je bilo vreme izazova I gladi za otkrivanjem novih stvari. A u medicine je bio I ostao jedini način da se do nečeg novog stigne ako lekar uđe u grotlo bolesti i neznanja. Uostalom tako je i u životu.
I dragi moji čitaoci možete li zamisliti danas nekog lekara Švabu koji žudeći za rešavanjem problema dolazi u blato do guše da bi se zajebavao sa polupismenim lokalnim partijskim vlastelama?
Ali bilo je to vreme izazova epidemija velikih razmera, a svako vreme bi uvek izrodilo i junaka tog vremena, a kako se ja na svom sajtu, između ostalog, trudim i da pišem o junacima našeg vremena (nebtino da li drže varjaču, kompjuter ili stetoskop), onda je besmisleno gubiti vaše i moje vreme na vlastelu svake sorte.
Zašto sam tekst počeo sa dr Lindermajerom koji je kod nas uvodio prve stvari pre svih ostalih? Odgovor je zbog Dr Jasmina Nurkovića.
Jasmin je još jedan od momaka koga sam upoznao preko neta a da ga nikada video nisam. Mislim da je bila neka stručna rasprava na fejsbuku. I primetio sam mladog momka sa osmehom koji pleni neiskvarenim dečaštvom. I vrlo brzo smo počeli da pričamo, a onda se i sprijateljili u ovom svetu virtuelnom. Ne zna više čovek šta je lažljivije a šta poštenije: u svetu realnom ili u ovom paralelnom, virtuelnom, u kome više vremana trošimo.
Iz prepiske se videlo da se radi o neobično pametnom i trezvenom momku. Tada je bio doktorant imunologije, moje neprežaljene ljubavi.
I danas već posle dosta podmaklog vremena volim da uđem u tu laboratorju. Volim da osetim taj miris davnog prošlog oslikanog u: ogromnim frižiderima u kojima se zamravaju uzorci; isto tako velikim centrifugama koje zauzimaju čitavu sobu; vivarijumu sa hibridnim miševima; starim i manje starim aparatima koji mirišu na vreme kada je progres bio nešto što se znalo da će doći.
Na žalost vremena se promenila. Imao sam čast da u toku specijalizacije slušam predavanja penzionisanog doktora koji je bio pionir istraživanja side kod nas. I nije to bilo samo predavanje, već čas akademskog ponašanja nekog koji namerava da postane specijalista sa njuhom za anlitički pristup. Na žalost, ubrzo posle toga sam bio svedok imenovanja u doktora nauke čoveka koji sa video bima nije znao da pročita svoj doktorat koji mu je sažvakan napisan i trebao je samo da ga pročita. I RUTENIJUM u kurzivu čita RUMENIJUM, ali komisiji je to bio nebitno, jer taj čovek je trebao da bude tu iz njima znanih razloga, iako će proći samo nekoliko godina posole toga kada će njegov mentor (danas zaboravljen od svih) da pametuje studentariji u ovom virtuelnom svetu o našoj nauci i obrazovanja bez i trunke savesti da je zapravo jedan od krivaca za urušavanje nečega što se gradilo skoro jedan vek.
Ali psi laju a karavani prolaze, kako bi rekla stara poslovica. Ta osoba je nebitna, bitan je ovde momak koji se zove Dr Jasmin Nurković, naravno sa velikim D.
Za Jasmina, kao i za većinu običnog plebsa iz unutrašnjosti, nije bilo mesto u Beogradu. Tata nije radio na fakultetu, nije na klinici, nije u stranci… I tako je jedna moja prijateljica koja je imala užasno visoko prosek odbijena i za mesto asistena predmeta od koga svi beže pošto sa medicinom ima dodira samo kroz papire, ali i za to mesto je bilo potrebno biti nečije dete. Naravno, spakovala se i otišla u drugu zemlju u kojoj su joj dali specijalizaciju shodno onome što u svojoj glavi nosi.
Ali vratimo se dr Jasminu. Dr Jasmin će ubrzo da dobije posao na novootvorenom medicinskom fakultetu u Novom pazaru. Iako imam predrasude o svim Medicinski i Farmaceutskim fakultetima otvorenim kao rezultat političkih kompromisa i interesa, ono što želim da napomenem da je Dr Nurkovic ubrzo dokazao da čovek čini uspeh velikim. Njegovi studenti su uspeli da budu takmac sa studentima ostalih univerziteta u Srbiji, jer je on njima davo upravo ono što sam ja osetio od onog penzionisanog doktora sa početka teksta a koji je davno u penziju: umeo je da mladim ljudima zagolica maštu i da im da da maštaju. A nauka nije ništa drugo već kako naći put do svoje mašte.
Jasmin će doktorirati na imunologiji, postati specijalista fizikalne medicine i u Novom Pazaru otvoriti Centar za regeneraciju i rehabilitaciju „Dr Nurković“ . I to nije obična ordidinacija gde vam konstatuju da ste bolesni, već ono što mladi doktor nosi u sebi: traženje puta do rešavanja vašeg problema.
Dr Nurkovic će ubrzo da osnuje i svoj fond solidarnosti kojim će pomagati talentoavnu decu ili lečiti ljude slabijeg materijalnog statusa.
I zahvaljujući svemu što u sebi nosi će za vrlo kratko vreme zaraditi poverenje širom Srbije a i (kako kažu politički korektni političari) regiona. Dolaziće sportisti, stariji, manje stariji, mladi sa deformitetima i vraćaće se zadovoljni: što zbog znanja što zbog stdačnosti mladog lekara.
Mnogi su u potrazi za poslom i novcem ostavili svoje gradove, porodice, prijatelje i dobili šansu po nemeckim banjama da se pokažu onim za šta su se školovali, Jasmin je to uspeo u Srbiji i u svom Novom Pazaru. I ne samo da se bavi lečenjem svojih pacijenata, već mladi doktor uspešno prezentuje svoje radove tamo gde naši ljudi beže.
Ja verujem da je ovo samo početak, i verujem da će njegov Centar da preraste u bolnicu, i isto tako verujem da će iz Nemačke dolaziti kod njega jer tačno je da vam je za lečenje potreban novac, ali nije dovoljno da samo platite da biste bili izlečeni. Ima tu i nečeg što se zove poverenje.
Živimo u vremenu opšteg straha i nepoverenja i teško je naći čoveka i lekara od poverenja.
Ono što vam mogu reći je dovoljno je da upoznate Dr Nurkovića i verujem da ćete mu verovati.
I za kraj, pa pitaćete se šta doktor leči? Odgovor je sve što je vezano za vašu kičmu, ruke, noge i sve što se kreće ili se nekada kretalo, da se našalim… I što je najbitnije, mladi doktor vas neće zavlačiti i zakazivati vam izmišljenu terapiju da biste opet došli, vi ćete kod njega opet doći, ali svojom voljom. Bar da se zahvalite.
P.S. Umalo da zaboravim da napomenem da je i sestra Dr Nurkovića kao najbolji student Medicinskog fakulteta u Beogradu dobila posao i željenu specijalizaciju u svom gradu. Ipak sve kreće iz kuće… 🙂 Čuvajte dom.
Оставите одговор