Ironija je možda težnja pisane umetnosti, ali sarkazam svake vrste je znak nemoći. Neću ovde da budem ni sarkastičan ni ironičan. Neka ovo, što bi Domanović rekao, bude razmišljanje jednog običnog srpskog vola.
Kažu, vakcine su štetne i izazivaju autizam.
Ko kaže?
Neki časopis koji otkriva vanzemaljce u snoviđenju baba Kurane ili neki doktor koji ima problema sa svetom!
Kažu, velika masonska loža napravila antisrpsku zaveru! Svetska zavera!
A pogledajte koliko ste masona u istoriji imali sa kojima se rado poistovećujete!
I to tvde neki umnji knjišku ljudi, što bi rekao Džoni Štulić.
Vratimo se zemaljskim stvarima, ostavimo vanzemaljske vanzemaljcima!
Gledam onu bruku kada predsednik Vučić ulazi u sterilnu sobu i ne poštuje pravila koja se kose ne sa zakonom, nego sa zdravim razumom. I direktor, koji bi iza sebe trebalo da ima moralni i stručni integritet, dozvoljava sve to! Sigurno mu je pčela na kapi!
Gledam ovo ismejavanje institucije Srpske vojske od strane ministra iz koje se nekada stvaralo zdravstvo, sudstvo, prosveta… U kojoj su čast i obraz bili nešto što se prenosilo onoliko godina od kada je vojska stvorena! I generali ćute! Verovatno im je pčela na kapi!
Gledam onu sramotu kada matori kriminalac, motoraš i perverznjak prebija ljude u kafani ponosno se slikajući sa nesrečnim starletama! A u toj Vojvodini se zadesio jer je prebačen iz ličkog krša kada se zemlja davala ljudima a ne investitorima!
Gledam besramno baljezganje nekog lokalnog Jutke koji ucenjuje siromašan svet a on će dalje sigurno biti na vlasti, makar bio na papiru, kao kakav kmet u čijim rukama su svi ti životi! Koliko Jutki po srpskim gradovima ima?
Gledam ono besramno takmičenje Čede i Vuka ko je više para makao ili koškanje Đilasa sa nedozrelom omladinom?
Gledao sam zemlje koje su pune dijamantima i naftom a narod prosi po ulicama! Džaba nafte i dijamanata kada nema onih koji bi znali šta će sa tim?
A mi smo prepisali reformu obrazovanja! Neka evropska birokratska nevladina organizacija rukovodi formiranjem obarzovnih planova! Nema više kazni za nevaljale, a ni nagrade za najbolje! Kako da takmičar ima motiv da pobedi kada svi stižu podjednako na cilj! Stvara se društvo istih na uvažavanju takozvane različitosti! I stvaraju se monstrumi i nemisleći alat koji treba da zna samo da do besvesti zavrće jedan te isti točak za nešto vazduha i vode. Drugi narodi nisu ništa pametniji samo uređeniji!
Obilazio sam Srbiju od mesta do mesta i video muškarce koji se poput kerova takmiče za ženku jer je smrt blizu a potomaka ni na vidiku!
Obilazio sam Srbiju i video decu kojima roditelji ne daju da se školuju jer je škola skupa!
Slušao sam ministre zdravlja koji kažu da narod pere zube i da će lekarima lično pomoći da odu iz zemlje!
Šta se to dešava sa nama?
Da li imamo cilj u ovom besciljnom vremenu lišenog svake ideologije?
A kako motivisati ako pobede nema ni na vidiku?
Pa onda koga motivisati ako taj ne zna šta treba da postigne?
Da bismo dočekali starost treba iskoristiti mladost! A mladost je na aerodromima!
Da li je prestonica ustala kada su ratari ili stočari blokirai puteve?
Da li je prestonica štrajkovala kada su radnici na jugu Srbije od stranog investitora tretirani kao stoka?
Da li je prestonica ustala kada je donešen zakon o radu, finansijskoj podršci porodici sa decom kojim se porodica još više ponižava…? Kada je donešen svaki fatalni zakon koji obespravljuje? Kada su roditelji branili direktora u zemunskoj gimnaziji? Oni su tada pobedili, a mi smo svojim nečinjenjem izgubili!
Izaberimo jedan, jedini i mali cilj od koga se ne odustaje dok se ne ispuni: sprečavanje iseljenja neke starice jer su se kriminalci nameračili na njen stan ili kuću; skupimo pare za suđenje nekom seljaku nad kojima lokalni šerifi vrše torturu; sprečimo otimanje sela od strane kabadahije u nekoj čaršiji Srbije… Neka se osete ljudi da nisu sami!
Ali samo jedan! Ljudski! Da se oseti ona solidarnost mobe koja je nekada bila među svetom!
Pa kada se nađe neki političar koji će da shvati da nama nije potreban sporazum sa narodom -ovde, već sporazum sa onima koji su napustili ovu zemlju, jer oni više vide i znaju! Oni su mladost i oni mogu da nadhnjuju novu mladost!
Ostalo je još jako malo umnog sveta među ovim poltronskim i uplašenim!
Manite se sada slobode štampe i medija jer svaka sila medije pravi naspram sebe! I svaka sila je silna dok iza sebe ima jaču silu! A to je Pirova pobeda.
Zamislite da je cilj protesta protiv ove ili one politike da se bar jedan evro
da za transplataciju burega nekom mladom čoveku! Eto, tada smo već pobedili, a oni već gube! Zamislite vlast koja nema odgovor na takav način pobune? Ili jedan evro za stipendiju nekom detetu! Ne može Vesić naći dovoljno čistača da to operu!
Više malih pobeda čini svaku veliku pobedu!
Mi nemamo izbora! Učinimo tu prvu pobedu i boleće ih!
Napravimo onu pravu seljačku mobu jer istorija nas je učila kako se preživljavalo! I neka svaki protest protiv ove ili one vlasti bude kao seljačka moba! Setimo se da smo mi seljački narod! E tek kada čovek oseti pobedu biće slobodan, ma koliko god teško robstvo bilo!
Оставите одговор