Hoćemo li da vadimo Rđu iz zemlje?

Ne, oni neće da stanu. Znaju da će domoroci da pomru. Pa nema domoroca ko nije nestao. A oni su davno prestali da budu to-domoroci. Nekada je čuveni predratni bogataš u toku Prvog svetskog rata srpskoj vojsci prodavao kartonske opanke. Kasnije je zatvor za životinje ( kako se u modernoim svetu zove, Zoo-vrt) koji je kao gradonačelnik osnovao postao bitniji od Srpskog seljaka, je koji sa svinjskim opankom u Velikom ratu prelazio preko Albanije. Bio je pokrenut i postupak u toku rata. Kažu, bio je pred streljanjem. Ali dokumentacija o špekulaciji je nestala u nekom koferčetu Nikole Pašića i činovništva Karađorđevića.

Ali tako je vazda bilo. U pobedi se pamte samo bitke i brojke.

Srbija je postala pobednica u Velikom ratu. Po ulicama su bili osakaćeni seljačići koji nisu imali sa čime da drže ulare moćnih bikova niti da krče šumu čeličnim sekirama. Beločaršijske dame toga vremena će lepezama da skrivaju poglede od sakatih i izmučenih tela pobednika kako bi se divilie nekom slonu koga je odnekuda doveo moderni gradonačelnik. Onaj ko je tim bogaljima prodavao kartonske opanke. Zološki vrt i neki slon je bio bitniji od gladne krave koja je čekala da bude nahranjena i napojena od nekog sakatog domoroca.

Ni komunistička diktatura nije bila bolja prema njima-domorocima.

Otimali su im pšenicu da prehrane radnike i poštenu inteligenciju.

Domaćinima otimali zarađeni višak da bi dali onima koji su imali zarađeni manjak. A ti, ni taj dopunjeni manjak nisu znali da sačuvaju.

Tako da bi konji seoskog domaćina postale rage partijskih drugova.  A domaćini nisu mogli da očuvaju toliko konja koliko bi drugovi komunisti raga napravili.

Domoroci bi odlazili sa prtenom torbom put pod noge u Bel svet, neki bi postajli radnici i poštena inteligencija, a oni koji nisu mogli bez sela vraćali se nazad slomljeni od rata, revolucija, otimanja i neprilagođavanja.

Ko im je kriv kada su domoroci?

Takav domorodac bio je i moj deda.

O tome kako je moja reka unakažena pisao sam ovde http://www.sasamladenovic.com/postovana-gospodjo-ristic/. I ne bih da ponavljam.

Usput urađene su i analize od strane umnog i stručnog sveta.

Koje kažu da moja reka, hladna i lepa Vlasina postaje bara.

A pre nego što je gurnuta u cev, njene pritoke su prodate Koca-Koli. I nije više Vlasina sada je plastična boca. Kao i one životinje koje je moderni gradonačelnik strpao na Kalemegdan da gospođe ne bi gledale osakaćene ruke koje nisu mogle da vode ulare bikova i krava.

Virtualni borci, zemljaci, potomci onih koji su se otisnuli u pravcu evolucije i progresa!

Znate sve.

Država je donela rešenje da se rđave cevi iz korita Rakitske reke vade.

Država ne poštuje ono što je donela.

I potrebna je samo jedna pobeda. Pobeda nad rđom. Makar bile i cevi. I zamislite samo osećaj da neki Desko, Pera, Blagoje opet svirka kravama dok poiju vodu.

Tih ljudi vrlo brzo više biti neće.

A oni su jedini i sikreni borci za svoju zemlju.

Mi koji smo se odavno otisnuli nismo više ni seljaci, ni radnici, ni poštena inteligencija… Mi postajemo ljudi bez smisla. Bez smisla, ali još uvek postoje sećanja. A naši potomci i bez smisla i bez sećanja.

I moje pitanje za vas, 98 000 članova, koliko vas na grupi Odbranimo reke stare planine  ima je:

Da li ćemo da izvadimo bar jednu rđu iz naše zemlje?

Jedna izvađena cev vredi kao sloboda svih gurnutih reka. Kao sloboda potisnutog uma.

Odaberimo datum i tražimo od minstarstva da poštuje sopstveno rešenje i oslobodi Rakitsku reku.

A onda ćemo potok-po potok.

Inače, džaba vam i 5G i vakcine; i opozija i vlast; i izbori i odlaganja; i Evropa i Rudija; i Amerika i Kina; i Guča i Egzit; i čvarci i kavurma; patriotizam i komunizama; džaba vam sve….

Kada ljudi ne bude bilo…

Pitanje glasi?

Koliko bi vas došlo da traži od države odgovor na pitanje: „ Kada se rđave cevi iz zemlje vade“?