Живо здраво буразере, овам ти је жега, а ладовина нигде нема. К’д сл’нце опекне у главу удара, цел д’н ли пече, ли пече… Сас калуп праимо цигле. Работим ко чирак, куј простира цигле на плац. Мајстор само си по мене вика: „ пожури дете, ‘ајде дете , ко да си килаво“. Нек’д по целу недељу […]

Мајко куде ме посла у туђ свет. Колко тежак цигларски калуп, толко још гори крвопија мајстор. Тепа сас прут кад не могу да стигнем да на време прострем цигле. Спимо на земљу ко стоке у колибе од сламу. Испод сламу турамо наше пандиље. Покривамо се сас кожуци. Дају ни ги овчари, када се залади и […]

Здраво живо татко Еве с’г се распустимо. Први разред заврши сас одлично. Деклимувал сам на Видодовдан. Научил с’м добро да читам и писујем. Taто вику ме жене да им писујум писма. По нек’д си од њи’ добијем шарене бонбоне. Татко дојди дом за вашар Светилију. Чувам овце бос по стрњике. Млого се убацкује сас трње. […]

  Био сам дете. Прво чега се сећам  је да је отац у печалбу. И отац мога оца је био печалбар. И отац моје мајке. Тамо је научио да пише и чита. Био сам и ја печалбар. Први пут  као четрнаестогодишњи дечак. Био  сам висок свега 143 центиметара  и нисам имао довољно килограма да би ме примили у средњу војну школу.  Али је било довољно за печалбара. Двадесетак година после […]