Bio sam dečak. Jedva da se i sećam kada smo ćale i ja čekali u redu u pošti. Pored nas je bila velika plastična kutija sa crvenim krstom. Otac mi uhvati pogled koji je radoznao šarao po kutiji koja je do pola bila napunjena sitnim novcem. „Ajde ubaci jednu paru, to je za gladnu decu […]
O lečenju…
Peša je moj drug. Lekar koji stihovima čuva uspomene na svoje pacijente i kada bez pozdrava odu odakle se pozdravi ne šalju. Pišem ovo, ne zbog usnulog deteta , već zbog našeg usnulog zdravstvenog sistema koji, poput pacijenata, odlazi tamo odakle se pozdravi ne šalju. Ali prvo pročitajte Pešine stihove. Prozor se hrabro za svetlost […]
Мајко куде ме посла у туђ свет.
Мајко куде ме посла у туђ свет. Колко тежак цигларски калуп, толко још гори крвопија мајстор. Тепа сас прут кад не могу да стигнем да на време прострем цигле. Спимо на земљу ко стоке у колибе од сламу. Испод сламу турамо наше пандиље. Покривамо се сас кожуци. Дају ни ги овчари, када се залади и […]
Ptice u krošnji drveća
Na rascvetanoj livadi, u crnom odelu koje mu je majka kupila za maturu, sa sve tankom crnom kravatom koje su tih godina bile u modi, stajao je ispred stroja. Majka je bila prodala svinju. Jedna svinja-jedno odelo. Toliko je koštala otmenost seljačkog sina. Ispred njega bili su poređani Oni. I Oni su nosili crna odela. […]
Hvala ljudima
Do sada sam pisao o onima kojima je pomoć potrebna. Ne znači da neću i dalje. Ali postoje i oni drugi koji daju ne tražeći ništa zauzvrat. Naravno, to ne znači da oni ne dobijaju baš ništa. Ne dobijaju srebrenjake, srceparajuće reklame, niti će njihov glas ići sa jeftinih ekrana na još jeftiniji način: jer […]
Здраво живо татко
Здраво живо татко Еве с’г се распустимо. Први разред заврши сас одлично. Деклимувал сам на Видодовдан. Научил с’м добро да читам и писујем. Taто вику ме жене да им писујум писма. По нек’д си од њи’ добијем шарене бонбоне. Татко дојди дом за вашар Светилију. Чувам овце бос по стрњике. Млого се убацкује сас трње. […]
Pečalbarska pisma-uvod
Био сам дете. Прво чега се сећам је да је отац у печалбу. И отац мога оца је био печалбар. И отац моје мајке. Тамо је научио да пише и чита. Био сам и ја печалбар. Први пут као четрнаестогодишњи дечак. Био сам висок свега 143 центиметара и нисам имао довољно килограма да би ме примили у средњу војну школу. Али је било довољно за печалбара. Двадесетак година после […]
Džola
U selu su ga zvali Džola. Imao je pogled kao u keruše kojoj su oteli štenad. Govorio je kroz nos a na glavi je uvek nosio kačket. Čak i tada kada mi je otvarao vrata da mu predam korpu sa hranom koju je moja majka za njega spremila. Najpre bi se gologlav, uvek obrijan, sa […]
Otvoreno pismo predseniku SANU, akademiku Vladimiru Kostiću
Poštovani gospodine predsedniče, dragi profesore Kostiću Učio nas je Čika Duško Radović o strašnom lavu koji je jeo sve pred sobom. Šta je hteo, i oblaka jedan deo… Mi deca, smejali smo se na svaku reč „Strašno, strašno“, ne sluteći simboliku reči Čika Duška Radovića. Ne sluteći da je život ispunjen tim krvoždernim lavovima koji […]
Poštovana gospođo Ristić,
Ovo je moja reka. Preko nje me je nosio pokojni deda. A njega njegov deda. I dedin deda se preko te reke vratio posle osam godina ratovanja u velikom ratu. Verovatno je sanjao dok je prolazio Albanskim gudurama i Solunskim poljima. Mog dedu su preko te reke oterali u logor. Pradedu na streljanje. Najstrarije moje […]
- « Previous Page
- 1
- …
- 6
- 7
- 8
- 9
- 10
- …
- 12
- Next Page »