A šta ako je korona posle korone?

Prošla je već godina dana straha; neizvesnosti; ekonomske i zdravstvene iscrpljenosti; enormnih zarada i enromnih propasti na račun straha.

Strah je nešto što pokreće ljudsku individuu. Bori se ili beži, je jedna od prvih lekcija iz biologije, a kasnije iz fiziologije kojim se tumači šta se dešava u organizmu uplašenog čoveka. A onda dolazi, ona poslednja faza-ravnodušnost.

Imali smo na vežbama iz farmakologije ili fiziologije ( ne sećam se više) vežbu sa belim mišem: najpre bi se u polovini kaveza pustila struja, miš bi prešao na drugu stranu; a onda bi se pustila struja na toj strani na kojoj je miš prešao i on bi se vratio na prethodno mesto. I tako u krug nekoliko puta. Onda bi se struja pustila u celom kavezu i miš bi polagano trčao po njemu, a onda bi se postepeno predavao sudbini , tj nama koji rukujemo njome rukujemo.

Sad će neko da kaže, pa ti nama govoriš o teorijama zavere a koje odbacuješ. I još dodati da smo svi mi miševi nad kojima se izvode eksperimenti.

Od kada postoji čovek kao deo univerzuma nad njima se svodi isto onoliko ekperimenata koliko on izvodi u kroćenju prirode. Igra bez prestanka između čoveka i prirode. Akcija i rekacija, kako je nekada primetio Njutn.

Vrli, vrli svet…

Inače, nije teško zaključiti da danas svetom vladaju kreteni. Možda su i ranije vladali, ali nedostupnost informacija i želja za njihovim egzibicionizmom nam nije bilo dostupna. Nekada su bili glasnici, pa štampa, pa radio, pa TV… a sada društvene mreže. Tako da ako zažele da se smrad prdeži pusti niz etar, tu su filteri na društvenim mrežama i marketinški stručnjaci, koji će očas posla da od njega naprave miris ljubičice. Narod već živi život sa androida i uzimaće miris po meri svojih istančenih receptora koje treniraju kreatori javnog mnjenja.

Nekada je bilo manje pismenih, ali više obrazovanih; danas je više pismenih ali manje obrazovanih. A najlakše je da se manipuliše sa svetom koji vlada informacijama pokupljenih sa društvenih mreža a da o njihovim uzrošno-posledičnim vezama ne zna ništa. A to se uči u školi.

Nedavno pročitah u Peščaniku ( glasilo koje onih koji daju sebi značaj umne manjine u Srbiji) da autor pežurativno proziva profesora Kavčića koji je napravio fondaciju kako bi deca dobijala besplatno udžbenike. Autor je nižerazredni tip bez ikakvog ( kako bi oni umni rekli) bekgraunda. Životari život na račun pomija koje dobija od stranih fondacija. Profesor Aleksanda Kavčić, čovek koji je znanjem i radom doživeo Američki san. Doktorat i patente nije našao na Kragujevačkom ( prozivaju ga ovih dana) ili bilo kom privatnom univerzitetu Republike Srbije, niti je štancovao radove da bi mu ispred imena stajalo dr. Njegova fondacija se može uporediti sa mostom velikog vezira Mehmed Paše koji je upamtio nadošlu Drinu kada su ga kao dečaka Turci odvodili daleko od rodnog sela. Simbolički Vezirov most i Alekovi besplatni udžbenici se mogu smatrati jednim te istim.

I kakve to veze ima?

Sada ćete me pitati kakve veze ima sve sa Koronom?

Ima. Kao što ima i uništavanje reka od strane onih koji su pravljeni gladnim k…m; kao i uništavanje plodne zemlje prodajom rudniku Rio Tinta; i trovanjem reke Pek, Zrenjanina ili Smedereva od strane onih za koje predesdnik sramno reče da se u ekologiju ne razume, pa nastavi sa demagogijom o radnim mestima.

• 

Ima. Oduvek je nekom bio rat a nekom brat.

Veliki mogu da štampaju pare, štancuju kombinezone, štancuju maske, štancuju vakcine…

A mali? Šta rade mali? Šta rade ti sitni mali narodi?

Zadužuju se da bi platili svoju inferiornost. Da bi platili nedostatak onoga što Alek želi da pokloni: obrazovanje, a što štampar iz Peščanika pokušava da na prizeman, shodno njegovim mogućnostima, obesmisli.

I sada dolazimo do ključne hipoteze:

Šta ako korone bude i posle ove korone?

Uključen sam u borbu još od prvog dana. Svedok sam našeg snalaženja. Požrtvovanja. Poverenja. Da, poverenja koje je odjednom isparilo.

Nedavno sam gledao snimak o čoveku, bivšem pilotu, koji je osmislio kako da prevari američku vojnu tehniku u toku bombardovanja 1999. Pilot je dete JNA, kada je država SFRJ ozbiljno ulagala u obrazovanje i snalažljivost u takvim situacijama nije ništa drugo nego biranje rešenja baziranih na znanju. Da li se može protiv bilo kakvog superiornog neprijatelja snaći (ne pobediti) bez znanja?

Naravno da ne može. A tek ne dezinformacijama pokupljenih sa društvenih mreža namenjenih marketniškom uvećavanju broja klikova na stranicama.

I kako nadmudriti koronu?

Nisam stručan, iako sam poluinformisan, da dajem bilo kakve prognoze, ali ono što mogu da kažem je da ovo iziziskuje kompletnu promenu strukture dosadašnjeg načina života: stvaranje mikrosredina, ili da budem direktan povratak selu. Razbijanje populacije na manje celine je jedinin način da se bilo kakava zaraza stavi pod kontrolom. A to podrazumeva ozbiljan rad i stvaranje drugačije ekonomije bazirane na ličnim resursima: prekrajanje školstva, zdravstva, državne administracije… jedan običan utopisjki zahvat koji bi možda i bio realan da oni Gladnim k…m pravljenji nisu počeli sve to da urušavaju.

Svedok sam paralisanja zdravstvenog sistema.

Svedok sam ogromnih napora da se čekanje pacijenata svede na najmanju moguću meru.

Svedok sam ogromnih gužvi i zaraze koja se širi i među nama na koju smo postali potpuno indiferentni kao i onaj moj miš iz uvoda.

Zamislite da imate gomilu malih mesta po Srbiji? I u kojima statistički ne mogu svi da budu podjednako podložni virusu? I gde nema ovakvig gužvi, niti prenosa ili ukrštanja zaraze?

To je jedini način da se spreči ukrštanje virusa.

A šta bi to podrazumevalo?

Podrazumevalo bi sađenje lešnika u Zaplanju ili dolini Jadra,

Ili stočarstvo na Staroj Planini, Vlasini ili Goliji

To bi podrazumevalo proizvodnju hrane u selima Vojvodine,

Ali da je zemlja vlasništvo zemljaša koji od nje žive.

Da li je tako?

Nije. Ništa nije tako. A kako će biti tako, ako je naša politička elita dozvolila da im udžbenike štampaju stranci?

A šta je potrebno za štampanje udžbenika?

Glava na ramenu, mozak u glavi i štamparijaaaaa?

Nikakva ulaganja a zarada bi ostala među ljudima koji ovde žive.

I kakve veze ovo ima sa koronom?

Pa samo samo se budala ne plaši, a čovek od znanja je u stanju da kontroliše strah. A jedini način da se do znanja dođe je učenjem od malih nogu.

Ne bismo imali plastične ministarke i ministra koji igra pipirevku u znak pobede nad koronom dok se ona puškama isteruje.

A da li su ovome svetu potrebni ljudi koji znaju da kontrolišu strah, ili oni miševi (koje sam spomenuo na početku teksta) uhvaćeni u sopstvenom kavezu neznanja koji su se predali sudbini?

Prosudite sami…