Naši borci
Vlasotince je lepa čaršija. Po geografskom položaju nalazi se na prelazu između planinskog dela i nizije. Nekada, planinci su se bavili građevinom, sadnjom krompira i uzgojem stoke; dok oni iz ravničarskih delova su bili poznati po poljoprivredi u celoj bivšoj Jugoslaviji. Postoji anegdota da je direktor TAM-a iz Maribora hteo lično da dođe i da vidi gde je taj grad Stajkovce gde je najveća prodaja malih kamiona kojima je vredan narod vozio robu po pijacama širom bivše države.
Narod iz planinskih delova, poznat kao „Crnotravski kraj“, bi trbuhom za kruhom odlazio u građevinu čim bi sneg okopneo i vraćao se nazad sa prvim snegom. Brigu o porodici i imanju vodile su žene i nejaka deca. Ona snažnija muška, vrlo brzo bi uzimala zidarsku ili ciglarsku torbu i sledila očeve.
Vlasinski pečalbari
A onda bi nalazili dom tamo gde su zime bile blaže, a do hrane se lakše dolazilo.
Ciglarske i zidarske torbe su zamenjavili, najpre školskim, pa poslovnim aktovkama ostavljajući zemlju i grobove zaboravu. Oni iz nizije bi ostavljali vinograde, zasade, zanatske radnje… A onda bi njihova deca odlazili odatle kuda su ih avioni nosili menjajući nove domove za još novijim.
Narod je kao reka. Vazda se mala ulivala u veću, a najveća u more…
Suludi građasnki ratovi su od zemlje pravili jalovinu, a na jalovini je nicao korov koji je gušio i svaku nadu da će iz nje izaći kultura neke voćke ili povrća.
Došle su nove vlasti i nove elite koje su pravile sve bolje nego što je ikada na ovom svetu i postojalo, prepisivajući sa zapada ono što je dobro odbacujući sve što je loše.
Ima li lošeg u ovome?
Naravno da po meri nove elite nema. Ali nikako da uzme ono što je dobro i na zapadu.
Tako je i u cilju smanjenja emisije zagađenja došlo da mi ratoborni divljaci na Balkanu moramo da naučimo da koristimo obnovljive izvore energije!!!
Ali koje?
Odlučili su Oni bez poziva nekim učenim glavama koje su davno otišle u svet da uče nešto što ovde nisu mogli., Naravno da Oni znaju šta je najpametnije.
Bez stručnih rasprava i dogovora šta je to što je za nas najpametnije.
Mera je bila da se sa što manje ulaganja zaradi što više para i to kroz posebnu tarifu povlašćenim proizvođačima energije koji su prepisali sa trulog zapada. Da strpaš reku u cev koja ne može da proizvede dovoljno struje, ali ti to svejedno naplaćuješ iako struje nema! Ali na trulom zapadu su imali goleme reke. I vodili su računa o živom svetu: u vodi i na vodi.
Efekat-potpuno uništavanje onoga što građanski rat nije mogao.
Efekat- da se ni izbeglice iz ratom zahvaćenih područja ovde ne bi zadržale.
Efekat-ubijanje i poslednje nade da išta može da se zasadi i poraste.
Efekat- ubijanje elementarnog ljudskog samopouzdanja i dostojanstva.
Organizacija Odbranimo reke Stare Planine je prva stala u odbrani ljudskog dostojanstva! Otvorila je oči i ostalima na Balkanu…
Šta je urađeno do sada?
Ponešeni njime napravili smo Bitku za Vlasinu.
Sačinjenu od neznanaca iako su iz istog mesta, ali generacijski i teritorijalno raštrakanih po zemlji i svetu.
Pokrenuli smo svest među utučenim ljudima da se nešto loše dešava sa njihovom okolinom.
Da se njihova reka otima.
Da njihove ovce ostaju bez vode jer sebični uzurpatori željni profita pohlepno otimaju zemlju ne pitajući da li tu neko živi!
Naterali smo opštinsku administarciju da se presipita o svsishodnosti nihovog postojanja.
Da li rade u službi bilo koga režima ili u korist ljudi?
Da li su besmislene diplome privatnih ili državnih fakulteta i partijske knjizice dobile na značaju uništavanja prostora sa koga oni nemaju gde da pobegnu?
Sada je potreban korak napred?
Mi ne želimo neprijatelja. Čak ni među graditeljima minihidrocentala! Država im je omogućila da se polakome za brzom zaradom i smatramo da država treba da reši problem njihovog obeštećenja.
I smatramo da bi bilo jako korisno da se njihova ulaganja na brzu zaradu uništavanjem resursa usmeri na manju zaradu, ali uz očuvanje resursa. Ajmo da razgovaramo da se umesto izgradnji MHE na plavcevima koji su kupili od seljaka gradi sistem održive ekonomije. VInogradi su pusti, njive urasle u korov, a vode nikad manje!
Iskustvo sa koronom nam govori use u svoje kljuse. A naše kljuse je mrtvo ili je na samrti!
Trostruki oskarovac Daril Zanuk je rekao jednu veliku mudrost „Ako se dva čoveka na istom poslu slažu sve vreme, jedan je beskoristan. Ako se ne slažu sve vreme, obojica su beskorisni.“
Nama su potrebni ljudi koji između sebe neće da se slažu.
Mi nemamo budžete doniranih od državnih ili međunarodnih fondova.
Naš jedini budžet je želja da se ovom beznadežnom ludilu stane na put.
Potrebni su nam pravnici, preduzetnici, lekari, biolozi, hidrolozi, inžinjeri, majstori, muzičari… obazom obrazovani ljudi…. potrebni su nam ljudi nevezano od vere, nacije, politike ili društvenog statusa… Potrebni su nam neimari…
Naši ciljevi su:
- Sprečiti da se izgradi MHE na Rupskoj reci u Dadincu
- Proglasiti moratorijum na izgradnju novih MHE.
- Uklanjanje postojećih MHE uz saniranje štete.
- Razvoj obnovljive ekonomije od onoga šta imamo
I dok ovo pišem pred mnom je slika Andrićevog junaka i veliki most u Višegradu koji je sagradio nekadašnji dečak, budući vezir, onog dana kada su ga oteli od majke i odveli u janjičare.
Da bismo gradili mostove, treba sačuvati reke…
Neimari su ljudi koji su nam potrebni…
Pišite nam na:
bitkazavlasinu@gmail.com
Postovani,posle objave na portalu Resetka od 25.04.2024.godine da je preduzece AB KOP iz Vlasotinca pod istragom za neovlasceno eksploatisanje peska iz reke Vlasine,juce su se pojavili oblepljeni bilbordi u Vlasotincu koji reklamiraju dogadjaj pod nazivom Vlasina fest koji ce se organizovati od 12 do 14 jula gde kao zastitno lice se za divno cudo pojavljuje devojka vlasnika gore pomenutog preduzeca koje iz iste te reke neovlasceno eksploatise pesak, a koje I gle cuda sada najverovatnije finansira I promovise ovu manifestaciju, jer nije slucajno da se bas na slikama nadje devojka gospodina Perice Jovica. Zar je moguce da se u isto vreme I unistavaju prirodni resursi I bori za ocuvanje iste te reke. Morate se sloziti da tu nisu cista posla I da se ovim dokazuje da se novcem moze sve kupiti. Preduzece koje unistava sada reklamira to sto unisti kao sto se radi I sa nezakonitom asfaltnom bazom istog preduzeca, koja ima pravosnazno resenje za rusenje a I dalje radi bez ikakvih problema. Zar je moguce da oni koji unistavaju sve I ugrozavaju I ljudske zivote I prirodna bogatstva ispadaju najveci borci za ocuvanje I prirode I ljudi.Ovim se samo nesumljivo pokazuje da ce vlast zbog para I finansiranja neke manifesracije ili steanke preci preko svih nezakonitih radnji a pojedinci ce demonstrirati silu I slati poruku da su nedodirljivi I da im niko nista ne moze.
Dragi Vasile,
Jako mi je žao što tek sada odgovaram jer sam izgubio pristupne parametre za sajt.
Ja ne pišem za Rešetku, niti poznajem te ljude. Ne poznajem ni vlasnike AB Kopa jer trideset godina ne živim dole, iako sam prisutan više nego ikada. Pisanjem. Upoznat sam delimično, koliko sam i sam pisao. Verujem vam sve što kažete jer svest je na žalost takva kakva je. Video sam taj cirkus koji se zove Vlasina fest, ja sam učestvovao u pomoći ljudima koji su organizovali proteste da se očuvaju reke, ali tih ljudi tamo nije bilo. Narod kao narod, kao stado ovaca željno zelene livade, hvalili su se time, a organizovali penu party na planinskoj reci. Na žalost ostaje nam da se borimo da se ta svest malo podigne, a učinili smo bar neki korak… A ovi iz AB kopa, kako došlo tako će i otići.
Srdačan pozdrav
Saša Mladenović